Gurđijev Učenje

31. Nasredinov podvig
 

Jednoga dana, Nasredin je sedeo u čajdžinici i slušao grupu muškaraca kako se hvale svojim hrabrim delima. Jedan je pričao kako je golim rukama ubio lava, drugi kako je preplivao reku punu krokodila, a treći kako je sam rasterao desetoricu razbojnika. Svi se potom okrenuše Muli:
„A ti, Nasredine? Šta je najhrabrije što si ikada učinio?“
Nasredin srknu svoj čaj, pogleda ih mirno i reče:
„Jednom... sam priznao da sam pogrešio.“
 

32. Nasredin i težina snova
 

Jednog jutra, Nasredin je pričao prijateljima: „Sanjao sam prošle noći da sam nosio planinu na leđima!“
Prijatelji su se nasmejali: „Planina je teška, Mula. Kako si je nosio?“
„U snu mi nije bilo teško“, odgovori Nasredin. „Tamo je planina bila lagana.“
„Kako planina može biti lagana?“, upitaše ga.
„Bila je lagana zato što su sve njene stene bile u mom snu“, zagonetno se osmehnu Mula.
 

33. Kako se postaje mudrac
 

Jedan mladić dođe Nasredinu i upita ga:
„Mula, ti si poznat po mudrosti. Kako si stekao toliko znanja?“
„Zato što donosim ispravne odluke“, odgovori Nasredin.
„A kako donosiš ispravne odluke?“
„Zahvaljujući iskustvu.“
„A kako si stekao iskustvo?“
Nasredin se nasmeja: „Donoseći pogrešne odluke.“
34. Nasredin i rečnik
Pozajmio Nasredin od komšije veliki i težak rečnik. Nekoliko dana kasnije, ovaj ga upita da mu ga vrati.
„Žao mi je, komšija“, reče Nasredin, „ali rečnik se pokvario.“
„Kako se rečnik može pokvariti?!“, zbuni se sused.
„Pa, sinoć je izbila svađa u mojoj kući“, objasni Mula. „Bila je toliko žestoka da su se reči počele bacati jedne na druge. Jadni rečnik nije mogao da izdrži toliki sukob i jednostavno se raspao.“
 

35. Nasredin i pitanje vremena
 

Sedeo je Nasredin pored puta kada naiđe neki učenjak i upita ga: „Hej, ti tamo! Koliko je sati?“
Nasredin ga pogleda i odgovori: „E, moj prijatelju... Da ja znam koliko je sati, šta misliš – da li bih sedeo ovde pored puta?“
 

36. Ogledalo bez lica
 

Držao je Nasredin na pijaci staro, potamnelo ogledalo koje nije odražavalo ništa. Jedan trgovac mu priđe i reče: „Baci to smeće, hodžo! Ništa se u njemu ne vidi.“
Nasredin odgovori: „Ovo ogledalo ne pokazuje lice, jer lice je prolazno. Ono pokazuje ono što nosiš u srcu, ali samo ako znaš da gledaš.“
Trgovac uze ogledalo, zagleda se i reče: „Ništa ne vidim! Je li ovo šala?“
„Nije šala, već lekcija“, uzdahnu Nasredin. „Ako vidiš samo tamu, to je jer tražiš sebe na pogrešnom mestu. Vrati se kad naučiš da gledaš bez očiju, pa će ti pokazati sve.“
 

37. Nasredin i počasno mesto
 

Nasredin uđe u svečanu dvoranu i sede na najistaknutiju stolicu. Vođa straže mu priđe: „Gospodine, ta mesta su za počasne goste. Jeste li vi diplomata?“
„Daleko više od toga!“, odgovori Nasredin.
„Jeste li ministar? Kralj?“
„Viši i od kralja!“, uzvrati Mula.
„Šta?! Ko je viši od kralja? Niko!“, podviknu stražar.
„E, sad si pogodio“, reče Nasredin mirno. „Ja sam – niko!“
 

38. Nasredin i pitanja bez odgovora
 

Priđe Nasredinu radoznali mladić i upita ga zašto ptice lete u jatu, odakle dolazi vetar i zašto je nebo plavo. Nasredin ga pogleda i reče:
„Ptice lete zajedno jer im je tako lakše naći put. Vetar dolazi odatle gde je nebo zaboravilo da se odmori. A nebo je plavo jer odbija da nosi teret tvojih misli.“
„Ali, hodžo, jesi li to pitao ptice ili vetar?“, upita mladić.
„Nisam pitao nikoga“, odgovori Mula. „Prava pitanja nemaju odgovore, već samo tišinu. Ako hoćeš da saznaš istinu, popni se na planinu i pitaj nebo sam. Ali pazi: nebo će ti postaviti pitanje u zamenu, a ti ćeš ostati bez daha.“
 

39. Zaboravljeni ključ
 

Šetao je Nasredin bazarom noseći veliki katanac u ruci. Komšija ga upita čemu mu služi katanac bez ključa.
„Ovaj katanac je moj najmudriji učitelj“, reče Nasredin. „Podseća me da su sve brave beskorisne ako čovek zaboravi gde je ključ. A ključ je uvek tamo gde ga najmanje tražiš – u tvom sopstvenom srcu.“
„Pa napravi novi ključ kod kovača!“, reče komšija.
„Novi ključ otvara samo nove brave“, odgovori Mula. „Ovaj stari čuva tajne od pre mnogo godina. Ako ikada pronađem originalni ključ, možda ću shvatiti da mi katanac nikada nije ni bio potreban.“
 

40. Nasredin i čamac
 

Trebalo je Nasredin da pređe reku čamcem, pa ponudi jednom strancu da ga preveze. Čim je stranac ušao, Nasredin ga poče tući veslom.
„Zašto me biješ?!“, povika čovek.
„Zato što ovaj čamac nije tvoj“, reče Nasredin. „A ako već ulaziš u njega, onda moraš i da veslaš!“    Kako se suši?