Gurđijev Učenje

Pitanje: Kako se dešava da istine u koje verujemo i u koje smo sigurni ne prodiru duboko? Zašto ostaju na površini, a da zaista ne promene naš život?

​

Gurđijev: Podeljeni smo. To je činjenica. Uzmi u obzir da u nama postoje dva nezavisna organizma. Jedan je rezultat našeg obrazovanja, svega što smo stekli. Drugi je naš izvorni organizam. Taj izvorni organizam funkcioniše samo kada sam opušten, miran, i sam. Ali kada se vratim aktivnom životu, on slabi i više nije sposoban da ima uticaj. Tada prevlast preuzima onaj drugi organizam, i ja više ne mogu da radim ono što sam odlučio da radim. Vraćam se svojim uobičajenim načinima postupanja.

    Odredi sebi precizne zadatke. Pre nego što uroniš u život, dok si sama kod kuće, otpusti svoje tenzije i napravi program za sebe. Predstavi sebi kako ćeš postupati tokom dana i daj sebi reč da ćeš taj program tačno pratiti. Nećeš uspeti deset puta, ili čak dvadeset puta, ali dvadeset i prvi put ćeš moći da uradiš ono što si odlučila dok si bila sama. Za sada nema drugog načina. Moraš napraviti program.

    Ponavljam, dođi u mirno i opušteno stanje. Tek tada uspostavi svoj program za taj dan. Zatim zakorači u život i pokušaj da uradiš tačno ono što si odlučila. Ako uspeš, nagradi sebe. Ako zaboraviš, kazni sebe...

    Moraš naviknuti sebe na borbu. Malo po malo, ova borba će dati rezultate koji će se akumulirati u tebi. To daje snagu za budućnost. Ne uspeš jednom, deset puta. Ali svaka borba donosi rezultate, u tebi se akumulira supstanca. Upravo ta supstanca će ti pomoći da sprovodiš svesne odluke...

    Život je jedna stvar, unutrašnji rad druga — njihova supstanca je različita. Kada započneš svoj rad, moraš biti u stanju aktivne budnosti. Tvoj jedini zadatak je tvoj rad.

    Pre početka, moraš se pripremiti: opusti se, priberi se. I tada, sa čitavim svojim prisustvom, radiš.

    Budi apsolutni egoista. Zaboravi sve ostalo. Zaboravi svog Boga, svog muža, svog sina, novac. Posle toga, odloži rad po strani i vrati se stvarima običnog života. To je teško. Na početku to ne možeš raditi dugo; brzo se umoriš. Ako radiš pet minuta predugo, bićeš isceđena od svake energije. Zato je neophodno povećavati malo po malo, kako bi se na to navikla - pet minuta, šest minuta, pa deset minuta. Samo na taj način možeš ispravno početi da se pripremaš da stekneš stanje koje odgovara istinskom čoveku. Ako radiš duže od toga, to dokazuje da ne radiš sa čitavim svojim prisustvom, već samo glavom. To bi mogla da radiš hiljadu godina, a da od toga ništa ne dobiješ.

    Radi kratko, ali radi dobro - sa čitavim svojim prisustvom. Zatim pusti da tvoj obični život ide svojim uobičajenim tokom; u suprotnom ćeš postati psihopata.

    Pet minuta stvarnog rada vredi više od dvadeset četiri sata rada obavljenog bilo kako. Ponavljam, nije bitan kvantitet, već kvalitet - kratko, ali suštinsko...

    Počni tako što ćeš se zapitati da li će ti ono što nameravaš da uradiš, pre ili kasnije, doneti grižu savesti. Razmisli o tome sa čitavim svojim prisustvom. Ako nisi sigurna, ne donosi odluku; ako si sigurna da nećeš imati grižu savesti, onda to možeš uraditi.

    Prethodno se opusti i umiri. Zatim aktivno razmišljaj i nateraj sebe da napraviš program kako bi ostvarila ono što si odlučila da uradiš. Kasnije ćeš izgubiti to stanje. Ponovo ćeš postati rob svojih asocijacija. Ali ono što si odlučila u tom posebnom stanju, uzmi kao zadatak, kao službu.

    Ne veruj sebi kakva si u svom običnom stanju. Ti sebe uvek opravdavaš; veruješ u sebe. Čovek ne sme verovati - iznad svega, ne smeš zaboraviti kako si odlučila o svom programu.

    Bez toga, imaćeš bolest sutra. Čuvaj se toga. Odluči. I kada dođe vreme, uradi ono što si odlučila. Najbedniji čovek na svetu je onaj koji boluje od bolesti sutra. On se nikada neće promeniti. Sudbina je pravedna - objektivno pravedna. Ona ti uvek donosi ono što zaslužuješ. Ono što si posejala, to i raste. Ali ako ne poseješ ništa, ništa od onoga što želiš neće porasti; raste nešto drugo - treba ti rotkvica, a nikne hren. Hren je ponekad predjelo. Ponekad nije.

​

Odlomci sa sastanka sa Gurđijevom (1943)