Gurđijev Učenje

PRVA INICIJACIJA

Razgovor sa pariškom grupom, 16. septembra 1941.

Gospodin Gurđijev:

   Moraš uvideti da u životu dobijaš tačno ono što daješ; život je ogledalo onoga što jesi; on je po tvom sopstvenom liku. Ti si pasivan, slep i zahtevan. Uzimaš sve, prihvataš sve, a da pritom nikada ne osećaš bilo kakvu obavezu. Tvoj stav prema svetu i prema životu je stav onoga ko ima pravo da zahteva i da uzima, ko ne mora ni da plati ni da zasluži. Veruješ da ti sve pripada samo zato što si ti - ti. Ti to ne primećuješ. Ipak, to je ono u tebi što razdvaja jedan svet od drugog.

​

   Nemaš nikakvo merilo kojim bi sebe izmerio. Živiš isključivo iz „Meni se sviđa” ili „Meni se ne sviđa”. To znači da ceniš samo sebe. Priznaješ nešto više od sebe samo u teoriji ili svojom logikom – ne kao istinu. Zato postavljaš zahteve i i dalje veruješ da je sve jeftino, da imaš dovoljno u džepu da kupiš sve što poželiš. Ne priznaješ ništa iznad, izvan ili unutar sebe. Zbog toga, ponavljam, nemaš merilo i živiš pasivno u skladu sa svojim hirovima.

   Da, tvoje „samo-uvažavanje“ te zaslepljuje. Ono je najveća prepreka novom životu. Da bi se otišlo dalje, mora se preći ova barijera, ovaj prag. To je test koji razdvaja čovečanstvo na dvoje: „žito“ od „kukolja“. Koliko god čovek bio inteligentan, briljantan ili nadaren, ako ne dotera ili izmeni svoje uvažavanje sebe, biće nesposoban da nastavi svoj unutrašnji rast i nesposoban da radi na samo-spoznaji, niti da dostigne stvarno biće. Ostaće onakav kakav jeste celog svog života.
 
   Prvi zahtev, prvi uslov, prvi test za onoga ko želi da radi na sebi, jeste da promeni svoje vrednovanje sebe. On ne sme da zamišlja, veruje ili misli, već da vidi – i to zaista vidi – stvari u sebi koje nikada ranije nije video.

Njegovo vrednovanje se nikada neće promeniti sve dok ništa ne vidi u sebi. A da bi video, mora naučiti da vidi, to je prva inicijacija čoveka na putu ka samo-spoznaji.
 

   Držeći pažnju i stalno posmatrajući, jednoga dana on bi mogao da vidi. Ako vidi jednom, može videti i drugi put, i ako se to nastavi, više neće moći da ne vidi. To je stanje za kojim treba tragati i cilj posmatranja: iz njega će se roditi istinska želja, nezadrživa želja da budemo. Bili smo hladni, postaćemo topli, živi. Bićemo pogođeni sopstvenom stvarnošću.
 

   Trenutno imamo samo iluziju da postojimo. Imamo previsoko mišljenje o sebi. Ne poštujemo sebe. Da bih poštovao sebe, potrebno je da u sebi prepoznam deo koji je viši od drugih delova. Svojim odnosom prema tom delu ja pokazujem poštovanje koje imam prema njemu. Na taj način poštovaću sebe i moj odnos prema drugima biće rukovođen istim tim poštovanjem.
 

   Mora se razumeti da su svi drugi kriterijumi – talenat, znanje, kultura – promenjive mere detalja. Mera svog sopstvenog unutrašnjeg viđenja je jedino istinsko, nepromenjivo, objektivno merilo. Sa višeg i stvarnijeg nivoa može se proceniti drugi nivo, takođe stvaran, ali niži. Ova procena određuje ulogu svakoga i doneće ti samo-poštovanje.

   Ali ćeš uvideti da ovo nije lako – i da nije jeftino. Moraš skupo platiti. Za neplatiše, lenje ljude, parazite – nema nade. Mora se skupo platiti, platiti odmah, platiti unapred. Platiti iz sebe iskrenim, savesnim, nesebičnim naporima.
 

   Što si više spreman da platiš ne štedeći se, bez varanja ili pretvaranja, to ćeš više primiti. I od tada ćeš početi da učiš nešto o svojoj sopstvenoj prirodi. Uvidećeš sve smicalice i laži kojima pribegavaš samo da ne bi platio odmah. Moraš platiti svojim uverljivim teorijama, svojim duboko ukorenjenim uverenjima, svojim predrasudama, svojim ustaljenim normama, svojim „Ovo mi se sviđa“ i svojim „Ovo mi ne odgovara“, bez cenkanja, bez pretvaranja i časno, iskreno se trudeći da vidiš, dok podvaljuješ svoje lažne kovanice.

​

   Pokušaj da prihvatiš, makar na trenutak, ideju da nisi ono što veruješ da jesi, da imaš previsoko mišljenje o sebi, i da zapravo lažeš samog sebe. Lažeš samog sebe sve vreme, po ceo dan, tokom čitavog svog života. Laži vladaju tvojim životom do te mere da ne možeš da kontrolišeš svoje laganje. Ti si plen laži. Lažeš u svemu. Tvoj odnos sa drugima – laži. Obrazovanje koje nudiš, ustaljene norme – sve laži. Tvoje učenje – laži. Tvoje teorije, tvoja umetnost – laži. Tvoj društveni život, tvoj porodični život – laži.

   A i ono što veruješ da jesi, takođe su laži.

   Ali ti se nikada ne zaustavljaš da vidiš šta radiš ili šta govoriš, jer veruješ u sebe. Mora se iznutra zaustaviti i posmatrati, posmatrati bez zauzimanja strane, nepristrasno. Prihvati na neko vreme ovu ideju laganja. I ako posmatraš na ovaj način, plaćajući iz sebe, bez samo-sažaljenja, odričući se svih svojih zamišljenih bogatstava za jedan trenutak stvarnosti, tada ćeš možda iznenada videti ono što nikada ranije nisi video.

​

   Uvidećeš da nisi ono što veruješ. Uvidećeš da vas je dvoje – onaj koji nije, a ipak zauzima mesto i igra ulogu onog drugog. I onaj koji jeste, ali tako slab, tako nepostojan da nestaje gotovo čim se pojavi. On ne može da izdrži laž. Na najmanju laž, on isparava.

​

   On se ne bori niti se opire, on je izgubio unapred. Nauči da posmatraš dok ne uvidiš razliku između svojih priroda – dok ne uvidiš lažova u sebi, uzurpatora. Kada uvidiš svoje dve prirode, tog dana će se istina roditi u tebi.

​